КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ: У водама Јадрана чак 38 нових врста

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Подморје југа Јадрана постаје све више станиште досада непознатих риба и других морских организама на овим просторима. Публикација „Алохтоне врсте источне обале јужног Јадрана“, коју је издао Институт за биологију мора из Котора, указује да су озбиљно „нападнути“ јужна обала Хрватске, цело подморје Црне Горе и албански део Јадрана.

Регистровано је чак 38 нових (алохтоних) животињских и биљних организама. Међу њима, дакако, има и јестивих, али и отровних, на које упозорава публикација која ће у штампаној и електронској форми бити дељена рибарима, рониоцима и другима који се баве морем.

Међу тим новим врстама има готово свега: од алги, ракова, пужева и шкољки до невероватних 19 нових рибљих врста. Неке озбиљно нападају простор, јер немају природног непријатеља. Таква је алга цаулрепа рацемоса, звана „тумор Медитерана“, која се шири великом брзином и уништава флору и фауну.

Кад су рибље врсте у питању, опасна је четворозупка или фуга, како је зову Јапанци. Њено месо је отровно, нарочито уколико га спремају они који о њој мало или готово ништа не знају. У јужном делу Јадрана, истичу у Институту у Котору, популацију је успоставила и позната баракуда, а која овде никад није становала.

Има и јестивих, добрих врста, као што је плави рак. Ту је и једна врста шкампи (фарантепенаеус азтецус), пристигла из Мексичког залива, где се масовно изловљава и извози, и један је од темеља тамошње рибарске економије.

А како су нове врсте, тропске и суптропске махом, стигле на југ Јадрана?

У которском Институту, иначе веома референтној научној установи, с традицијом, кажу да су разлог климатске промене. Честе, велике, које мењају много тога на планети. Многе врсте стижу природним путем из Атлантског океана, кроз Гибралтарски теснац, али и из Црвеног мора, кроз Суецки канал. Неретко неке од њих стижу с баластним водама трговачких бродова који с разних крајева света довозе терет у јадранске луке и ту га истоварају.

Против оваквог вида „порибљавања“ јужног, топлијег дела Јадрана, који је изразито туристички ресурс Црне Горе, али и „резерват“ добрих врста рибе које још нема довољно на нашим трпезама, потребна је борба.

По речима Мирка Ђуровића, директора Института, борба није нимало лака ни једноставна. Регионалним акцијама које се, иначе, спроводе у свету, као и оним другим сложеним мора се очувати дно једног од најлепших мора света. Јужнојадранско.

УТИЦАЈ НЕЧИСТОЋЕ НА МУТАЦИЈУ

Рибари професионалци, којих је од Игала до Улциња све мање, истичу да је на задржавање неких нових врста, али и мутацију постојећих делом утицала и – нечистоћа. У залив Боке, као и јужније, у море деценијама стижу отпадне воде с копна. Тек ће изградњом канализационих система (граде се увелико у Будви и Боки) оно наредних година бити чистије. И привлачно за аутохтоне рибље врсте, веома тражене од гостију црногорског приморја.

Новости

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.