У ОРГАНИЗАЦИЈИ МЕЂУНАРОДНОГ СЛАВИСТИЧКОГ ЦЕНТРА: Скуп “слависта” у Андрићграду

(Скуп “слависта” у Андрићграду) Фото: С. Гарић

У организацији Међународног славистичког центра, који дјелује при Филолошком факултету у Београду, у Андрићграду је одржан скуп “слависта”. О теми “Мехмед паша Соколовић у роману На Дрини ћуприја” говорио је професор Јован Делић.

Било је природно да тема предавања буде везана за роман „На Дрини ћуприја”. Студенти и професори имали су прилику да сазнају нешто ново о Андрићу, његовим дјелима као и Мехмед паши Соколовићу као књижевном лику.

(Јован Делић) Фото: С. Гарић

“Ако тај роман има главног лика онда је то Мехмед паша Соколовић, а какав је то лик који гине у четвртој глави, то је такође унутрашњи парадокс који сам покушао да расвјетлим. Мехмед паша Соколовић обиљежио је 16.стољеће српске и турске историје а да су Соколовићи његови рођаци били цијела једна династија српских патријарха”, рекао је професор Јован Делић.

Свесрдну подршку овом скупу на којем је учествовало 60 студената и њихових професора из цијелог свијета, пружило је и одјељење за књиженост Андрићевог института .

“Од Кине, преко Ирана, Русије, Белорусије, САД-а који су данас имали прилику да уживају у благодетима овог изузетног Института и Андрићграда и да упознају благодети српског језика, књижевности и културе”, рекла је Александра Вранеш, руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института.

(Александра Вранеш) Фото: С. Гарић

Андрићева дјела се читају, и изучавају у цијелом свијету, па су самим тим и предмет бројних истраживања.

“Он има потпуно мјесто које му припада. Андрићева дјела су дио нашег редовног програма који истражујемо са студентима на основним и масер студијама”, рекла је Јелена Михајловић, лектор српског језика на универзитету Сорбона.

(Скуп “слависта” у Андрићграду) Фото: С. Гарић

ТО Софија Заболотнаја из  Русије је навела да је имала велику част да преводи велику збирку српских ратних прича у којој је укључена и прича “Деца” Иве Андрића.

Иво Андрић се у српском културном и књижевном простору доживљава на истовјетан начин као и раније-као писац 20.вијека, и као један од највећих које је српска књижевност уопште имала.