У АНДРИЋЕВОМ ИНСТИТУТУ ПРОМОВИСАН 20-ТИ БРОЈ ИСТОРИЈСКИХ СВЕЗАКА: О историографији која се последњих деценија преобразила у политичку пропаганду

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: С. Гарић

Фото: С. Гарић

У Андрићевом институту у Андрићграду данас је промовисан 20-ти по реду број Историјских свезака.

Текстом др Боривоја Милошевића Редакција Историјских свезака посветила је дужну пажњу преминулом академику Милораду Екмечићу, једном од најплодотворнијих српских историчара у 20. веку. То је и први текст у 20. броју Историјских свезака. Колега Милошевић се пре свега као историчар млађе генерације, а потом и као историчар који је имао привилегију да упозна професора Екмечића и са њим разговара, осврнуо на животни пут и дело професора Милорада Екмечића, који је својим изузетно богатим  и тематски разуђеним историографским опусом оставио дубок траг и немерљив значај у историјској науци. Целокупно научно дело професора Екмечића карактерише изузетно разумевање историјских процеса у 19. и 20. веку од којих је разумевање појединих догађаја и процеса проистицало не само из посвећености сазнавању прошлости кроз неуморна, готово фанатична архивска истраживања и праћење резултата страних историчара, већ и из сопственог животног искуства. Животно искуство које историчар баштини у себи помаже бољем разумевању прошле стварности и времена у којем живи. Животни пут од Пребиловаца – места рођења, преко рада на универзитету до ангажовања у Српској академији наука и уметности, епоха Југославије и њен крвави крај као и последице краја епохе и распада државе, догађаји на Балкану и процеси у глобалним размерама, учинили су да професор Милорад Екмечић као историчар-савременик са изоштреном моћи запажања анализира, указује, опомиње и објашњава па чак и предвиђа опасности које се крајем 20. и почетком 21. века надвијају над простором Балкана, повезујући их са догађајима и процесима који теку на другим немирним тачкама у свету. Професор Екмечић је до последњих дана свог живота, као велики зналац националне историје и историје Европе и света, упозоравао на политике и путеве политика које Европу, свет и Балкан приближавају тачкама крајње неизвесности у погледу будућности. Посебан његов научни допринос чине студије о Првом светском рату, судбини Босне, Југославије и Балкана.

Andricev-Institut-cover

Други прилог у 20. броју Историјских свезака чини текст др Милета Бјелајца под називом “Промене према српској одговорности за Први светски рат деведесетих година“, који сумира а тиме и актуелизује проблем историографије која се последњих деценија преобразила у политичку пропаганду. Критички осврт на део стране историографске литературе и политичке тенденције у њој, настао је из вишегодишњег стручног праћења стране литературе и уочавања како се клатно једног дела стране историографије у току деведесетих година по други пут у 20. веку померало од науке ка произвољности мотивисаној политичким циљевима када је реч о српској одговорности за Први светски рат. Прилог је преузет из књиге колеге Бјелајца “1914-2014. Зашто ревизија. Старе и нове контроверзе о узроцима Првог светског рата“, објављеној 2014. године.

У овом броју Историјских свезака објављено је, за ову прилику наменски преведено, четврто и пето поглавље књиге Луја Леополда Томсона “Повлачење Србије (октобар-децембар 1915)“, који се у Србији налазио у својству члана савезничке санитетске мисије. Књигу је овај француски аутор писао на основу свог дневника вођеног на лицу места, пратећи збивања на српском ратишту, а објављена је 1916. године. Овај прилог у преводу и приређивачком напору Александре Тадић приближава српској историографији знања о Србији 1915. године у виђењима страних аутора.

Најзад, 20. број Историјских свезака доноси и пети наставак приређених докумената о српско-аустроугарским односима од 1874. до 1914. године у извештајима српског посланства у Бечу. У целини гледано, како у досадашњим тако и у будућим наставцима, реч је о сагледавању предисторије Првог светског рата из угла докумената који садрже значајне податке до којих су српски дипломатски представници у Бечу долазили у разговорима са представницима аустроугарских власти и дипломатским представницима великих сила који су се налазили у Бечу. Наведени извештаји су значајан извор за бројна питања, посебно она која се тичу односа бечког двора и великих  сила према Србији, српско-турским ратовима, економским питањима, проблему Босне и стратешким интересима великих сила на Балкану. Приређивач ових докумената је др Мирослав Перишић, а документа су из фондова Архива Србије.

iskra.co

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.