„СТО ЈАДА“: Француска штампа хвали Кустуричину књигу која, пишу критичари, „подсећа на његове филмове“

ИСКРА на Фејсбуку

Dzim Dzarmus i KusturicaMecavnik 09012009snimio DKaradarevich

Било да српски редитељ има оловку или камеру у руци, он ствара свет пун контраста, па ни у овој књизи која садржи шест жестоких прича не може да побегне од тога, једна је од констатација у књижевном додатку листа „Фигаро” поводом изласка књиге Емира Кустурице „Сто јада” на француском („Étranger dans le mariage”), коју је објавио издавач „Латес” Аутор приказа констатује да је Емир Кустурица један од „ретких писаца за које се може рећи да пишу као што снимају филм” и да су приче у његовом стилу, дакле, пуне безнађа и фантастике. Очај не спречава присуство поетичних слика, има и доста хумора, каже он, напомињући да Кустуричин издавач, када оговори о овом аутору, помиње чаробни реализам. То је истина: са оловком, камером или гитаром, он ствара тужну реалност једне бајке, констатује аутор текста, називајући Кустурицу изванредним приповедачем.

Ова оцена се провлачи кроз многе приказе који су осванули у франкофоној штампи поводом изласка ове књиге на француском. Ако је живот испричан у овој књизи понекад опор и мучан, сигурно му не недостаје ни маште, ни хумора, наводи се у листу „Нувел газет” (Белгија). Луксембуршки „Котидијен” каже да је редитељ Кустурица, такође, и талентован писац.

У тексту, који је у „Фигаро магазину” потписао нама знани Жан-Кристоф Буисон (аутор књиге „Роман о Београду”), каже се да ових шест Кустуричиних прича подсећају на његове филмове: час бурлеске, час озбиљне, набијене ратом, насиљем, љубављу и братством, приче које плове између сировог реализма и сна, пуне меланхолије, поезије и горке радости. Буисон наводи да његови јунаци подсећају на хероје романа Драгослава Михаиловића или Видосава Стевановића. Роми су препредени колико и слаби, полицајци и војници су одважни, али не увек храбри, деца се постављају као одрасли, одрасли се понашају као деца… Буисон не пропушта да наведе неке Кустуричине ставове изречене током њиховог разговора попут онога да „у Украјини, Европи, Јужној Америци, средњем истоку, свуда, Америка сеје рат и пустош”, понекад у форми „џиновског ријалити шоуа где је истина уступила место лажи…”

Недељник „Нувел обсерватер” (од октобра 2014. једноставно „Обс”) констатује да литература код Кустурице није без звука и да у овој књизи познати редитељ ватрене словенске душе гради тренутке љубави и лудила, безнађа и насиља у Сарајеву, Београду и местима некадашње Југославије.

Југославија седамдесетих година је у срцу шест прича редитеља Емира Кустурице, наводи АФП, лист „24 сата” (Швајцарска) пореди ову књигу са „филмском утваром”, а „Фам актуел”, у кратком осврту да Кустурица евоцира своје успомене у шест прича са маштом и подсмехом карактеристичним за њега, такође, констатује да би то могла бити основа за његов следећи филм.

„Иманите диманш” доноси интервју са Кустурицом констатујући у уводу да се редитељ већ окушао у писању, аутобиографијом „Смрт је непровјерена гласина”, која је објављена на француском („Où suis-je dans cette histoire?”) 2011. године код истог издавача, а да у овој збирци говори о породици, рату и апсурдима свакодневице у некадашњој Југославији седамдесетих година. На питање зашто су његове приче тако личне, Кустурица је објаснио да је јако везан за филмско изражавање с почетка седамдесетих година и да су то биле златне године за кинематографију и за уметност уопште, да су САД биле много слободније него данас, јер је после Вијетнама снимљено много филмова о изгубљеном рату, говорило се о фашизму, о животу. А онда је слобода изражавања замењена контролом изражавања, завладала је концепција Роналда Регана која је подразумевала лаку забаву, уништивши сваку критичку позицију и претворивши филм у пуку забаву. И данас, каже он, трпимо последице тога, јер чак и у Европи где постоји окренутост ауторском филму, економска криза чини да аутори све више постају политички коректни.

Политика, Г. Поповић

Тагови: , , ,

1 коментар

  1. Paja Milanović каже:

    Kusturica je čuvar umetnosti!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.