САЈАМ КЊИГА У АНДРИЋГРАДУ: „Србија и језички сукоб у Југославији 1967.“

ИСКРА на Фејсбуку

У Андрићевом институту, а у оквиру Сајма књига у Андрићграду, јуче је промовисана књига „Србија и језички сукоб у Југославији 1967.“ коју је објавио Институт за новију историју Србије. О књизи су говорили аутор др Слободан Селинић и директор Института за новију историју Србије др Миле Бјалајац.

У књизи се разматра однос према федерализму, конфедерализму, национализму, либерализму и догматизму. Многи сматрају да ће управо ова књига бити незаобилазни прилог историји СКЈ, али и историјама културног, друштвеног и наравно политичког живота социјалистичке Југославије.

Бјелајац тврди да Селинићева књига отвара питање ко је зачетник покретач „језичког питања“ крајем 1966. године.

„Било је то време када је политички конкретан говор прозивао злокобни унитаризам и његов свеколики притисак. Није се јавно изговарало, али се подразумевало српски. Отварати национално питање у мултиетничкој заједници, а не водити рачуна о начину излагања и ефектима, води, макар и нежељено, до ескалације конфликата па и најтежих последица. Колега Селинић ушао је овом књигом у расправе из којих нема изласка. Делује фаталистички, али ова тема је не само историјска него и део нашег времена, а биће и будућности.“

Аутор књиге, др Слободан Селинић, рекао је да су почеци истраживања ове теме везани за покушај да се у Историјском архиву Београда прегледају документа која би могла да буду релевантна за истраживање положаја Србије у југословенској федерацији крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века и да су током сондирања терена у грађи Градског комитета Београда дошли до партијских извештаја о језичком сукобу марта и априла 1967. године.

„Било је довољно видети да се у тим редовима налазе имена тако значајних личности и интелектуалаца попут Михиза, Матије Бећковића, Антона Исаковића, Љубомира Симовића, Душка Радовића и других, па одмах схватити да је реч о документима која у себи крију изворе за значајну тему.

У марту 1967. године у први план избија језички сукоб подстакнут Декларацијом о називу и положају хрватског књижевног језика. Тиме је отворен сукоб у средини у којој је језичко питање увек било погодно за опипавање пулса у друштву у погледу међунационалних односа и националног питања.“

Важно је напоменути да у својој књизи Селинић спор око језика посматра без идеолошког или националног вредновања, држећи се основних ставова изнетих у документима и оцене њиховог значаја за друштвене прилике и међунационалне односе у тадашњој Југославији.

Овом промоцијом закључен је програм првог дана Сајма књига у Андрићграду.

iskra.co

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.