МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА У АНДРИЋГРАДУ: Ревизија историје води понављању историјских грешака
Ревизија историје која није базирана на научним сазнањима је штетна и води понављању историјских грешака, поручили су учесници дводневне Међународне научне конференције посвећене Првом свјетском рату, која се одржава у Андрићевом институту у Андрићграду.
Члан организационог одбора конференције под називом „Године које су промениле свет – Први светски рат у историји и историографији“ Светозар Рајак рекао је да је ова конференција важна не само по броју учесника, већ и по темама којима се бави.
„Данашњи дан је показао до које мере је ова конференција важна, не само по броју учесника, већ по томе што су покренута питања која се често не покрећу када је реч о Првом светском рату“, рекао је Рајак, који је професор економије на Лондонској школи.
Он је нагласио да многи аспекти тих питања нису присутни у историографији Првог свјетског рата код нас, али и у свијету.
Рајак каже да се на панелу о почетку рата говорило о неким новим сазнањима, те о томе до које мјере се Србија може сматрати кривом за почетак Првог свјетског рата.
„У панелу који се бавио ратом на Балкану имали смо прилике да слушамо анализе које су резултат истраживања у мађарским архивима, којима се историчари из Европе нису посебно бавили. У панелу о цивилним жртвама рата, заробљеницима, страдањима чули смо страшне податке о положају цивила током окупације, теми која да готово и није присутна у историографији Првог свјетског рата“, напоменуо је Рајак.
Он је рекао да је кроз панел о Версају, крају рата и посљедицама Првог свјетског рата презентована „жива историја“.
Историчар Велибор Видић из Ваљева говорио је о Ваљевској болници и њеном значају у Првом свјетском рату.
„Двадесети век није био само век страдања, већ и миграција и те велике миграције су почеле тако што је почео прогон Срба у БиХ и Срему. По званичним подацима Министарства финансија Краљевине Србије, преко 200.000 људи пребегло је у Србију, а од тога је 33.000 пребегло на територију ужичког краја, а остало је све пребегло у околину Ваљева“, додао је Видић.
Он је истакао да је то био трагичан догађај, јер је ријеч о великом исељавању народа, који није хтио да оде далеко у унутрашњост Србије, јер је сматрао да ће се рат брзо завршити и да треба да буде што ближе кући.
„Рат се продужио, а Ваљево је добило велики број становника, без обзира на људе који су се исељавали. У првом нападу Аустроугарске војске извршени су велики и страшни злочини над српским цивилима као што су вешања, убиства деце и слично“, нагласио је Видић.
Он је додао да је српски народ страдао са обје стране ријеке Дрине, те нагласио да су, након пада Ваљева, у том граду Аустроугарске снаге смјестиле своје болеснике и рањенике.
Историчар Боривоје Милошевић је говорио о приликама у БиХ након завршетка Првог свјетског рата.
„Почетком новембра 1918. године српска војска је прешла реку Дрину и постепено је почела ослобађати један по један град у БиХ. Гдје год да је долазила, српска војска је била свечано дочекивана и од Срба и Хрвата и муслимана. Владало је тројугословенско расположење код већине становништва“, истакао је Милошевић.
Он је додао да је вријеме које је долазило донијело нова разочарања и код Срба и код других народа.
Међународна научна конфренција која се бави тематиком Првог свјетског рата окупила је 26 реномираних историчара из Србије, БиХ, Русије, Велике Британије, САД, Шкотске и Ирске.
На конференцији су учествовали историчари из иностранства др Олег Ајрапетов (Московски државни универзитет Ломоносов), др Шон Брејди (Тринити Колеџ, Даблин), Марко Гашић (Лондон), др Фјодор Гајда (Московски државни универзитет Ломоносов), др Јован Заметица (Велика Британија), др Гордана Илић Марковић (Бечки универзитет), Алан Каминг (Глазгов), проф. Брус Менинг (Универзитет Канзаса), др Светозар Рајак (ЛШЕ Лондон), др Дмитар Тасић (Универзитет ФедерикоII, Наполи), др Марвин Бенџамин Фрид (ЛШЕ Лондон), др Алексеј Тимофејев (Филозофски факултет Универзитета у Београду), др Миле Бјелајац (директор Института за новију историју Србије), Велибор Видић (Историјски Архив Ваљево), проф. др Александра Вранеш (Филолошки факултет Универзитета у Београду), проф. др Јован Делић (Филолошки факултет Универзитета у Београду), др Далибор Денда (Институт за стратегијска истраживања, Београд), проф. др Љубодраг Димић (дописни члан Српске академије наука и уметности), др Бојан Јовић (директор Института за књижевност и уметност), проф. др Милош Ковић (Филозофски факултет Универзитета у Београду), мр Предраг Лажетић (Ваздухопловни музеј, Београд), др Горан Милорадовић (Институт за новију историју, Београд), доц. др Боривоје Милошевић (Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци), др Војислав Павловић (директор Балканолошког института, Београд), др Радослав Распоповић (директор Историјског музеја Црне Горе, Црна Гора) и др Мирослав Перишић (директор Архива Србије и управник Одељења за историју Андрићевог института).
Ова научна конференција дала је нови допринос знањима о Првом светском рату. У оквиру ње, расправљана су питања почетка рата, Првог светског рата на Балкану и у Југоисточној Европи, окупацији, цивилним жртвама и ратним заробљеницима разарања, о крају рата и последицама Версајске конференције, као и поукама до којих се могло доћи таквом историјом, али размотрено је и на који начин и у којој мери је Први светски рат оставио трага у историографији, кинематографији и књижевности.
Зборник саопштења са саме конференције, биће објављен до краја године.
Конференција коју организује Андрићев институт завршава се данас.
