КУСТУРИЦА У АНДРИЋГРАДУ СА ПРОФЕСОРИМА И НАСТАВНИЦИМА КЊИЖЕВНОСТИ И ИСТОРИЈЕ ИСТОЧНОГ ДИЈЕЛА РС: Ми не желимо да будемо провинција, врата Андрићевог института отворена за сарадњу!

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: С. Гарић

Директор Андрићевог института Емир Кустурица позвао је данас професоре и наставнике историје, српског језика и књижевности, те умјетничких предмета из основних и средњих школа из источног дијела Републике Српске на сарадњу с циљем побољшања културне понуде у овом дијелу Републике Српске, али и у Српској уопште.

Кустурица је на дружењу са просвјетним радницима, које је организовао у Андрићграду, рекао да Институт представља кућу под чијим се кровом дешавају бројне културне манифестације, те да је настао еруптивно из једног разговора са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком да се обнови крај који је овјековјечен у дјелима српског нобеловца Иве Андрића.

Као примјер он је навео да је 2014. године у Андрићграду обиљежено 100 година од почетка Првог свјетског рата и најавио да ће идуће године бити обиљежено 100 година од завршетка тог рата из којег су Срби изашли као побједници.

Фото: С. Гарић

„Андрићев институт није никаква затворена институција, није смишљен као елитни простор“, истакао је Кустурица и додао да је то простор у којем су сви они који се директно или индиректно баве умјетношћу добродошли.

Наводећи да се у Андрићграду, односно Андрићевом институту одржава више догађаја него у читавој Републици Српској, Кустурица је рекао да су се у тај „ковитлац укључили људи и Београда, сви који штите српски језик, културу, а све то под окриљем Андрића“.

Према његовим ријечима, подјеле у Вишеграду које је изазвало подизање споменика Мехмед-паши Соколовићу у Андрићграду, захваљујући коме су сачувани Милешева и Пећка патријаршија, осликане су у Андићевој причи о провинцијама и њиховим острашћеностима.

„А ми не желимо да будемо провинција“, нагласио је Кустурица и рекао да ниједна политичка партија не може да оптужује некога за споменик.

Он је позвао присутне просвјетне раднике да својим дјеловањем помогну очувању српске културе и историје.

Фото: С. Гарић

Кустурица је додао да Андрићев институт својим дјеловањем настоји да формира јавно мњење кроз медије упознајући људе да су Срби цивилизован народ са својим језиком и својим писмом ћирилицом.

„Важно да разбијемо идеју да је овај мермер, који је овдје постављен зато што је Андрић у Мосту на Жепи изразио идеју да се аутор и његов камен споје када аутор осјети топлину тог камена, ту да га се неко плаши“, поручио је Кустурица.

За дружење са просвјетним радницима из основних и средњих школа из источног дијела Републике Српске Кустурица је рекао да је мали празник који путем сарадње на конкретним пројектима треба да се претвори у сарадњу у циљу очувања прошлости и стварања будућности.

Директор Основне школе „Свети Сава“ из Источног Сарајева Данијела Мрда рекла је новинарима да су блага која се крију испод крова Андрићевог института од великог значаја за ученике основних и средњих школа, али и универзитета у Републици Српској.

Фото: С. Гарић

„Сматрам да је понуђена сарадња од изузетног значаја за наставнике српског језика, историје и ликовне умјетности и да отвара могућности за унапређење знања ученика, али и наставника, који ће га даље преносити“, додала је Мрда.

За професора српског језика у Средњој школи „Иво Андрић“ у Вишеграду Дијану Инђић-Милошевић ово је била прилика да се просвјетни радници подсјете да је Андрићев институт отворена институција за све.

Дружењу са Кустурицом у Андрићграду присуствовало је 60 просвјетних радника из општина источног дијела Републике Српске.

Срна

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.