КУСТУРИЦА: Паметно прославити 100 година од побједе у Великом рату

ИСКРА на Фејсбуку

Андрићев институт из Андрићграда, на овогодишњем Међународном сајму књига у Београду (Фото: РТРС/СРНА)

Директор „Андрићевог института“ Емир Кустурица изјавио је данас на промоцији најновијих издања Института на београдском Сајму књига да се Институт припрема да паметно и пажљиво, кроз издаваштво и семинаре, 28. јуна наредне године обиљежи годишњицу ове институције и 100 година од краја Првог свјетског рата из ког су Срби изашли као побједници.

Кустурица је рекао да је „Андрићев институт“, односно Одјељење за историју, у протеклом периоду низом активности утицало да аутор свјетског бестселера „Мјесечари“ Кристофер Кларк, који је изнио тезу да су припадници „Младе Босне“ били терористи, коригује свој став и да их преименује у атентаторе.

„Ми смо успјели да реагујемо, и оно што је у свијету већ било потврђено, избришемо. Та књига је написана да би се одговорност једног народа пребацила на више народа. То би можда било прихватљиво да та књига није имала тенденцију да нас `сруши`. Ми смо реаговали и захваљујући Архиву Србије дошли до докумената на основу којих смо могли да изведемо доказе“, навео је Кустурица.

Он је истакао да су сви који су ангажовани у раду Института „острашћени у намјери да истину бране издањима и памећу људи“.

„Ми немамо много издања, али оно што објавимо – стојимо иза сваке ријечи. Желимо да наш уплив у стање нашег народа буде већи и да једноставно подсјећање на прошлост не буде `повампирење нечега`, него да активирамо оно што је недовољно познато. Историја и књижевност се реконструишу непрестано“, нагласио је Кустурица и најавио да ће ове године у „Андрићевом институту“ почети са радом и Одјељење за језик.

Он је рекао да је „Андрићев институт“ отргао од заборава многе ствари у вези са Андрићем и да су у оквиру Института отворени књижара и „Нолитова“ библиотека.

Професор Милош Ковачевић, који је на промоцији представио „Зборник радова о српском језику и ћирилици“, један од три зборника које је издао Институт, навео је да је „Андрићев институт“ за српски народ оно што је Гетеов за њемачки, односно Сервантесов за шпански народ и језик.

Ковачевић је истакао да се „Андрићев институт“ укључио у борбу против сарајевске декларације чији је једини интерес да српског језика не буде мимо „београдског пашалука“ и да ту борбу води успјешно.

„Андрићев институт“ је током данашње промоције представио књигу Милана Пиљка „Руска револуција 1917. године“, која кроз 132 документа говори о односима Србије и Русије у том периоду и улози неких водећих државника, попут Николе Пашића.

Сајамској публици представљено је и дјело „Вјечна присутност Његошева“ аутора Јована Делића, који је рекао да су и Његош и Андрић тежили вјечности и да их сличним чини борба против зла и тиранства.

Писац Злата Бојовић представила је публици своју књигу „Андрић у Дубровнику“.

Она је навела да Андрић никада није превидио да су стари Дубровчани говорили источно-херцеговачким српским језиком, да су Пељешац и Стон српска земља и да су се неки од ликова великог Марина Држића заклињали на Светога Саву.

РТРС, Срна

Тагови: , ,

1 коментар

  1. Радомир М. Мисаљевић каже:

    Мој деда Јован убијен је у Араду током Великог рата. Због њега тражим да се обележи српска победа у Великом рату.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.