КУД „ГРАЧАНИЦА“ ИЗ ЧИКАГА У АНДРИЋГРАДУ: Чувају од заборава свој језик, традицију и културу

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: С. Гарић

Фото: С. Гарић

Видовдан у Вишеграду 2015. године памтиће се по откривању споменика у Андрићграду највећем српском научнику и проналазачу Николи Тесли.

Поред Ива Андрића, Петра Петровића Његоша и Тесла је добио заслужено мјесто у ово чаробном граду од камена.

Како је Тесла дубоко у себи скривао жал за родним крајем, док је највећи дио свога живота проводио у Америци, тако и данасњи Срби, који насељавају ту многљудну земљу, чувају од заборава свој језик, традицију и културу.

У част Николе Тесле а на позив домаћина Андрићграда Емира Кустурице, на Видовдан су млади чланови КУД-а „Грачаница“ из Чикага својим наступом обрадовали све посјетиоце и показали да и „тамо далеко“ његују и баштине своје поријекло.

Увесељавајући свечани тренутак откривања споменика нашем највећем научнику испред пословне зграде „ХЕ на Дрини“, одиграли су традиционалне српске игре са Косова, Шумадије, Лике и Крајине а највише емоција код публике изазвли су хорским пјевањем „српске марсељезе“ ТАМО ДАЛЕКО…..

Питали смо ту младу момчад и дјевојке на који начин се боре да остану Срби у Америци?

Дмитра Ковачевић: „Отац ми је из Гацка а мајка из Лике. Најбитније ми је да знам свој српски језик који ћу пренијети и својој дјеци. Најтеже нам је у школи јер тамо морамо говорити само енглески. Зато сваке године долазимо у Србију и РС-у и буде нам лакше. Овдје научимо много више и обогатимо свој ријечник“.

Марко Бићанин: „Мајка ми је из Краљева а отац из Пећи са Косова. Српски говоримо када смо у кући и када се међусобно дружимо. Ми Срби, често мијешамо српски и енглески али углавном разговарамо више на свом језику. Често се окупљамо око цркве, тамо се дружимо, учимо наше пјесме, играмо фолклор. И кад буде дошло вријеме да се женим бираћу Српкињу“.

Сара Стојковић: „Мајка ми је из Славонског Брода у Хрватској а тата из Босанског Брода из Републике Српске. Сваке године на школском распусту одлазим тамо. Желим да останем Српкиња у Америци. Борим се на разне начине да сачувам свој национални идентитет, своју вјеру православну. Идем у цркву скоро сваке недеље са другарима. То ми је најбитније у животу да знам говорити српски језик. Када одлазим из отадзбине увијек одлазим са сузама. Овдје је најљепше“.

Срећни, што се налазе у отадзбини донијели су и захвалницу домаћину Андрићграда професору Емиру Кустурици коју је прије уручења са најдубљим емоцијама прочитала Дмитра Ковачевић.

Фото: С. Гарић

Фото: С. Гарић

“Драга браћо и сестре, Срби и Српкиње! Припала ми је изузетна част и радост да вас у име фолклорне групе „Грачаница“ из Чикага у име родитеља и дјеце и свих који се окупљају око српске православне цркве а посебно у манастиру Нова Грачаница, поздравим и захвалим на вашем гостопримству, пажњи и љубави.

Наша радост је већа јер смо се састали данас на велики празник Видовдан, сјећајући се давног догађаја када су се Срби састали и показали своје вјечно опредијељење за Богом и за Христом. Показали су, као што пјесник каже, да ће се у српском народу догодити јеванђеље. Показали су да је данашњи празник одредио српску прошлост а одређује и садашњост и будућност. КУД „Грачаница“ дјелује око 40 година чувајући оно највредније благо које краси српски народ. Игром, пјесмом у народним ношњама из свих српских земаља у којима је уткана суза мајке Југовића, косовске девојке и мале Милице, ми свједочимо и исповиједамо светосавски и косовски завјет који је једини пут рода нашега. Срећан празник драга браћо и сестре!“

Инструктор фолклориста Драгана Карадзић-Ждрале, родом из Чајнича, каже да на пропутовању кроз Србију, РС и Црну Гору, млади обилазе древне манастире, цркве и музеје и на тај начин се упознају са највјернијим чуварима православља.

Посебна част им је била учешће на видовданским свечаностима у Андрићграду.

„Дјеца су имала велику трему. Они су доживјели долазак у РС-у са посебним емоцијама јер су доста слушали у Америци од својих родитеља о свему шта се овдје догађало у недавној прошлости и шта су људи преживљавали. Андрићград је за њих величина у којем се не смију обрукати ако би заборавили ријечи пјесме током извођења пред публиком. Примили су то као велику одговорност и ево, показали су да могу наступати упоредо са дјецом из ових крајева“, казала је Драгана.

Она истиче велику пожртвованост њихових родитеља који настоје да им потомство сачува национални идентитет кроз очување српског језика и његовање традиционалних обичаја. „Они возаре и по 80 километара у једном правцу да би вјежбали фолклор.То чине из велике жеље да дјеци усаде да је јако битно знати ко су и коме припадају? Има толико талентоване дјеце да и сами долазе на пробе које се одржавају једном седмично и то само док траје школа“, наводи Ждрале.

Уз КУД „Грачаница“ допутовао је и Александар Жигић,новинар и уредник Радио Авале у Чикагу и „Српске разгледнице из Америке“ која се емитује на сателитском програму РТСа. Одушевљен природним љепотама Златибора, Мокре Горе и Вишеграда, каже да ће његова наредна репортажа почети из Андрићграда коју ће гледати Срби у Чикагу. „Процјене су да на том простору Америке живи око 300.000 Срба. Биће ми задовољство пренијети све утиске са ових простора, јер наше људе тамо вуче јака носталгија за отадзбином“, казао је Жигић истичући да су и дјеца имала прилику да оду на екскурзију на Флориду или Хаваје али не, они су жељели у Србију.

РТРС, Мира Андрић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.