ИСТИНА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ: Сарајевским душебрижницима за подсећање

ИСКРА на Фејсбуку

На простору данашњег Андрићграда у Вишеграду нису почињени никакви злочини током рата,од 1992. до 1995. године, тврди у разговору за „Политику” Билал Мемишевић, вођа Исламске заједнице у Вишеграду.

Он тиме оповргава наводе британског „Гардијана” и „Интернешенел бизнис тајма”, који су недавно објавили текстове у којима се тврди да је на месту данашњег Андрићграда постојао логор у којем су почињени злочини. „Гардијан” наводи да је комплекс изграђен на месту некадашњег спортског центра који су паравојне формације користиле као логор.

„Интернешенел бизнис тајм”, медиј који је постао релативно познат недавно, када је објавио вест да је нестали малезијски авион „МХ 370” отет и налази се у Авганистану, цитирао је Бакиру Хасечић, локалну бошњачку активисткињу:

– Никад нећу ући у Андрићград, чак и да ми живот зависи од тога. Са приступног пута данашњег Андрићграда, 26. маја 1992. године, кренули су први аутобуси са депортованим босанским муслиманима. У спортском центру, где смо водили нашу децу да се играју, био је највећи концентрациони логор за Бошњаке.

Мемишевић каже да су се на подручју Вишеграда десили злочини на неколико локација, али да свакако злочина није било на месту на којем је подигнут Андрићград.

Он је некадашњи председник Скупштине општине Вишеград, коју је водио као кадар Странке демократске акције (СДА). Данас је председник Меџлиса Исламске заједнице Вишеграда и потпредседник Ријасета Исламске заједнице Босне и Херцеговине.

Током ратних дејстава, Мемишевић је напустио БиХ и отишао у Алжир. Када се вратио, почео је да се бави истраживањем ратних злочина, јер су у Вишеграду током рата убијени његови родитељи. На простору спортског центра где је данас Андрићград, каже да није било никаквих злочина.

У Вишеграду сена наводе „Гардијана” и „Интернешенел бизнис тајма”, гледа као на безуспешни покушај да се Анрићград прогласи територијом која покушава да избрише сурову историју. Нико нема сазнања да је српска страна у сукобу то место користила као концентрациони логор. Напротив.

Миле Перић, мештанин који се током рата борио на српској страни, не само да побија оптужбе Бакире Хасечић, већ тврди да су Бошњаци гранатирали тадашњи спортски центар:

– Бошњаци су редовно гранатирали Вишеград са околних брда. Пало је неколико граната и на место где се данас налази Андрићград. Срећом, није било погинулих, али је било доста повређених.

Билал Мемишевић, с друге стране, није желео да се изјашњава о тим наводима, рекавши да би све злочине требало процесуирати.

И Дражан Перендија, председник председништва Борачке организације Републике Српске, демантује наводе да је на месту Андрићграда постојао логор:

– Да би неко место било проглашено за логор, ваљда би требало да буде ограђено макар неком жицом. Тај простор где је данас Андрићград никада није био ограђен, а када је престала опасност од гранатирања деца су редовно користила спортске терене и играла се.

Кустурица: Имамо потврду Унеска

Емир Кустурица, идејни творац Андрићграда, казао је за „Политику” да су покушаји да се Анрдићград прогласи за територију на којој су раније почињени злочини почели још када је све било у фази идејног пројекта. Тада је Завод за заштиту споменика БиХ писао Унеску, тврдећи да је Андрићград неприхватљив пројекат из идеолошких и естетских разлога.

– Навођено је да сам блиски сарадник Ратка Младића и Радована Караџића, људи које нисам ни познавао – казао је Кустурица.

Унеско је одбио предлог Завода за заштиту споменика БиХ.

– Покушавају да представе да је овде било геноцида, а зна се да није било никаквог страдања, заправо стављају знак једнакости између бошњачке идеологије и локалне власти, али и обавештајног рада који се изражава кроз БН телевизију. Рецимо, пре неколико дана је БН телевизија објавила у „Дневнику” лаж да су средње школе добиле налог да посећују Андрићград, јер наводно немамо добру посету. Срећна је околност да свет не чине само лажови, фукара, сецикесе и људска беда. Ми имамо потврду Унескаи дозволе да градимо овде, али и најбоље намере да Андрићград пацификује овај простор и створи услове за бољи живот – рекао је Кустурица.

Хашке пресуде

У Вишеграду је пре рата живело око двадесет хиљада људи, од којих је 60 одсто било муслиманске националности. Кад су почела ратна дејства, у априлу 1992. године, у град је ушао Ужички корпус ЈНА који се после непуних месец дана повукао по наредби врховне команде. Градом је од тад војно командовао Милан Лукић, вођа паравојних Белих орлова или Осветника. Судско веће Хашког трибунала осудило је Милана Лукића на доживотну робију, а Средоја Лукића на 30 година затвора због серије злочина почињених над Бошњацима у Вишеграду и околини, током рата у Босни и Херцеговини, од 1992. до 1994. године.

(Текст објављен у дневном листу „Политика“ априла 2014. године преносимо због понављања лажи о Андрићграду.)

Политика

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.