АНДРИЋГРАД: промовисана књига „Књижевници и политика у српској култури 1804-2014“

ИСКРА на Фејсбуку

(Зоран Аврамовић и Милош Ковић) Фото: С. Гарић

У Андрићевом институту одржана је промоција књиге Књижевници и политика у српској култури 1804-2014 проф. др Зорана Аврамовића. На промоцији су, поред аутора, говорили проф. др Милош Ковић и Желидраг Никчевић, уредник књиге, који је у уводној речи књигу најавио као књигу која „лебди на граници књижевности, политике и науке“.

Промоција књиге „Књижевници и политика у српској култури 1804-2014“ Фото: С. Гарић

Тематика којом се бави књига је однос књижевника и политике у српској култури током последња два века. Нарочита пажња посвећена је теоријском разматрању односа политике и јавног деловања књижевника, искуственом обавештењу о писцима који су били политички активни, односу српских књижевника према политици Републике Србије током последње две деценије 20. и почетком 21. века и културолошким и друштвеним последицама „мешања“ књижевника у политички живот српског друштва.

Проф. др Милош Ковић је нагласио да се у овој књизи испитује улога књижевности у политици и потреба књижевника, попут Доситеја, Вука и Његоша, да узму учешћа у политичком животу, а све то у циљу очувања српског идентитета. Улога интелектуалаца у 19. веку била је да мењају управљачку елиту, што је и реалан учинак српских књижевника у српској политици.

Промоција књиге „Књижевници и политика у српској култури 1804-2014“ Фото: С. Гарић

„Ова књига је покушај идентификације српске интелигенције у протекла два века, у времену када се обнавља државност и када се конституише јавни живот којем припада и политика. У 19. веку није постојала друга интелигенција осим књижевника. Готово сви значајни писци били су у јавним службама и државним органима. Два су кључна питања којима се бави ова књига: каквог је квалитета интелигенција и зашто се српска књижевна интелигенција тако страсно и тако интензивно мешала у политички живот?“, рекао је проф. др Зоран Аврамовић.

Промоција књиге „Књижевници и политика у српској култури 1804-2014“ Фото: С. Гарић

Он је закључио да је неопходно истраживати српску интелигенцију јер она обликује јавност, а српску интелигенцију је конституисала управо књижевна интелигенција која је предмет истраживања ове књиге.

Гордана Недељков, Жељка Остојић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.