АНДРИЋГРАД: Промовисан други број историјског часописа „Векови“ чији је главни уредник Емир Кустурица

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: С. Гарић

Фото: С. Гарић

У Историјском одјељењу Андрићевог института у Андрићграду представљен је други број историјског часописа овог института „Векови“.

Нови број „Векова“ на 138 страна доноси осам научних радова из области историјске науке и српског језика. Аутори су угледни научни радници из Србије, Републике Српске и Русије.

Часописом доминирају теме из раздобља Првог свјетског рата, српско-руских односа, ратне пропаганде и војне цензуре у Великом рату.

„Векове“ отвара рад под насловом „1914. – нежељени рат и скупе победе“ аутора Милета Бјелајца из Института за новију историју Србије.

Андреј Леонидович Шемјакин из Института славјановеденија Руске академије наука приредио је чланак „Александар Трећи и политичка елита независне Србије“.

Боривоје Милошевић са Филозофског факултета у Бањалуци приредио је текст о писању хрватске штампе о Србији и Србима почетком Првог свјетског рата.

Федор Александрович Гајда са Московског државног универзитет Ломоносов аутор је прилога „Балкан и руска либерална опозиција /1908─1914/“, а Андреј Владиславович Гањин /Институт славјановеденија Руске академије наука/ обрадио је питање Западних и Јужних Словена – генералштабних официра у Русији у раздобљу од 1914. до 1922.

Војном цензуром у руској војсци током Првог свјетског рата бавио се Пол Симонс са Московског државног универзитета Ломоносов, док Денис Јурјевич Козлов /Институт војне историје Министарства одбране Руске Федерације/ третира случај једне црноморске експедиције аустроугарске моранарице из љета 1914.

Часопис затвара рад Синише Стефановића /Завод за проучавање културног развитка, Београд/ под насловом „О јавној употреби језика и писма“.

Главни и одговорни уредник „Векова“ је Емир Кустурица, а уредник Мирослав Перишић.

Часопис је штампан у тиражу од 200 примјерака, а електронска верзија биће ускоро доступна читаоцима и на интернет страници Андрићевог института.

У Историјском одјељењу Андрићевог института представљен је и Други том Зборника историјских свесака из 2015. године. Ово одјељење објавило је до сада 24 броја „Историјских свесака“ за која су текстове писали најпознатији домаћи и страни историчари.

Срна

Тагови: ,

1 коментар

  1. Zivana MIkic каже:

    Emir Kusturica legenda i ljudina
    Blago onom ko doveka zivi imao se za sta i roditi
    DELA GOVORE … Svaka cast

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.