АНДРИЋГРАД: Мехмед-паша обезбиједио опстанак Пећке патријаршије

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Срна

У Андрићграду је синоћ одржан скуп посвећен теми „Живот Мехмед-паше Соколовића“. На скупу је истакнуто да Мехмед-паша Соколовић није био само градитељ, војсковођа и моћник, већ и човјек који је обезбиједио опстанак Пећке патријаршије.

Мехмед-паша Соколовић је био дио нашег племства, човјек који је у времену када смо губили своју државност постао један од њихових, а никада није престао да буде један од наших, истакао је директор Андрићевог института Емир Кустурица.

– Мехмед-паша није био само градитељ или војсковођа, већ човјек који је обезбиједио опстанак Пећке патријаршије – истакао је Кустурица.

Фото: Срна

Он сматра да историју треба посматрати као збир синтетичких својстава, гдје све није ни црно, нити бијело, те да управо у прошлости треба тражити охрабрење које је, можда, најбоље пронаћи у лику и дјелу Мехмед-паше Соколовића.

– Кад се погледа европско вријеме, које нам је истицало све вријеме средњег вијека, ми говоримо о Европи, што би рекли Хрвати, која је крижала своје улице под правим углом, правила тргове на којима се одвијао друштвени живот. Код нас је то остало у средњем вијеку и стварало је ресентиме, незадовољство, лош однос према прошлости. Мислим да управо у тој прошлости треба да тражимо охрабрење које је, можда, најбоље пронаћи у лику и дјелу Мехмед-паше Соколовића – истакао је Кустурица.

Значај обнове Пећке патријаршије 1557. године, као темеља српског националног индентитета, допринио је значајном мјесту Мехмед-паше Соколовића у српској историји, човјека који је се школовао у Милешеви и који је као православац током данка у крви одведен у отоманско царство.

О поријеклу, животу и каријери у отоманском царству гдје је стигао до мјеста великог везира, окупљенима је говорио и историчар из турске Енес Демир.

– Мехмед-паша Соколовић је друга по важности личност у Османском царству, значајна како у турској, тако и српској историји – рекао је Демир.

Скуп о животу Мехмед-паше Соколовића, како је речено, само је дио настојања Андрићевог института да помјера сазнајне границе на недовољно или уопште неистражене значајне историјске теме.

РТРС

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.