АНДРИЋГРАД: Међународна конференција о Великом рату

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Срна

„Године које су промениле свет“ назив је међународне научне конференције у Андрићграду која се бави тематиком Првог свјетског рата у историји и историографији.

Кроз више панела, 26 историчара из Русије, Велике Британије, Србије, Српске отворило је низ интересантних тема које баш и нису често предмет расправа.

Узрок, повод или окидач за Велики рат – тумачења Сарајевског атентата крећу се од ових оцјена, па до нимало научних размишљања да без атентата не би било ни рата. Иако се сматрало да је он разријешен и скинут с дневног реда историографије то баш и није тако, јер су бројна питања остала отворена, а једно од кључних је да ли се и ко је знао за припрему атентата.

– Документа која сам ја пронашао говоре о томе да су аустроуграске власти биле упознате са припремама атентата, да су добили дојаву од једног аустријског агента из Земуна, тако да један историчар може да закључи да заправо је у питању био жељени сценарио – каже Мирослав Перишић, директор Архива Србије.

Да је Европа увелико ишла ка рату говоре бројни документи, а колико су га очајно жељеле Њемачка и Аустроугарска, потврђују и аргументи да је Аустроуграска имала спреман алтернативни план за случај да Србија прихвати ултиматум.

– Могу да кажем колико је Њемачка жељела рат једном илустрацијом – отвара се шампањац на двору Кајзера када је стигла вијест о руској мобилизацији 20 минута прије него што је Њемачка планирала своју – истиче Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Београд.

Русија и руско друштво у тренуцима кризе препознају своје блиске и једнокрвне народе на Балкану, па је тако било и при избијању Великог рата када је исказан просрпски и братски став.

– Наравно, овдје на локалном терену се радило о супротстваљању између Аустрије и Србије и ту је Русија морала да се умијеша јер се радило о притиску мњења које је било на страни Србије, али гледано реално, то је само био дио једног укупног конфликта између Њемачке и Русије – рекао је Олег Ајрапетов, са московског државног универзитета Ломоносов.

На конференцији су отворене и теме Версаја, али и оне мало познате о окупацији и ратним заробљеницима и интернирцима у Првом свјетском рату.

– У њему бројимо око осам до девет милиона заробљеника и они су распоређени скоро на свим континентима, осим на јужноамеричком – наводи Гордана Илић Марковић са бечког Универзитета.

Први свјетски рат носи своје поуке и упозорења историје, а због монументалног значаја и утицаја чињеница је да се и након 100 година на њега се не може нити смије ставити тачка.

– Настављамо да разговарамо о томе зато што су феномени и фактори који су довели до Првог свјетског рата и даље присутни и управо је то једна лекција које морамо бити свјесни уколико желимо да избјегнемо такве сукобе – наглашава Светозар Рајак, професор у лондонској школи.

Једна од лекција или упозорење свакако би требало да буду и покушаји ревизије историје, јер свака ревизија води ка новом понављању сукоба или новим несрећама.

Међународна конференција у Андрићграду завршава се сутра када ће се говорити о Великом рату у историографији, кинематографији и књижевности.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.