АНДРИЋЕВ ИНСТИТУТ: Одржан скуп „Странице историје српско-руских односа у 19. и 20. вијеку“

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: С. Гарић

Научни скуп „Странице историје српско-руских односа у 19. и 20. вијеку“ одржан је данас у Андрићграду у организацији Одјељења за историју Андрићевог института.

Руководилац овог одјељења Мирослав Перишић изјавио је да се на научном скупу, који је окупио историчаре из Русије и Републике Српске, говорило о историји српско-руских односа, улози руских фактора у Југославији за вријеме Другог свјетског рата, руској емиграцији и Војном музеју у Београду.

„Српско-руски односи су односи једне велике силе и једног малог народа. У 19. вијеку Србија је започела своју борбу за ослобођење од турске власти, успјела је да се избори за државну независност и међународно признање. Истовремено је у балканском свијету Србија успјела да изгради своје демократске институције“, рекао је Перишић новинарима.

Он је додао да је Балкан увијек био предмет интересовања великих сила.

Фото: С. Гарић

„То је вријеме када Србија одржава контакте и са другим царским престоницама и у свему томе руски утицај је био веома важан. Он се појачава почетком 20. вијека, посебно у вријеме пред Први свјетски рат и у току Првог свјетског рата долази до октобарске револуције која знатно утиче на дешавања“, каже Перишић.

Он је нагласио да се годину дана касније све завршава стварањем Југославије, а у 20. вијеку се развијају односи са Совјетским савезом.

Научни сарадник Института за савремену историју у Београду Горан Милорадовић рекао је да постоји много недоумица у вези са тим како је настала Југославија.

„Током трајања те државе у историографији је доминирао идеолошки дискурс, односно наука се трудила да оправда постојање државе у којој је она и егзистирала. До избијања револуције у Русији, српска влада није размишљала о формирању Југославије. Њен концепт је био да се формира српска држава у оним границама гдје Срби чине већину“, каже Милорадовић.

Он је додао да се на самом крају рата видјело да ће то бити нова држава, не она због које је Србија кренула у рат.

Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.