АЛЕКСАНДРА ВРАЊЕШ: Анидрићев институт са квалитетним издањима на Сајму књига у Београду

ИСКРА на Фејсбуку

Institut na Sajmu

Андрићев институт у Андрићграду представио се на сајму књига у Београду врло квалитетним издањима, испуњавајући тако циљеве које је себи поставио – рекла је Срни руководилац Одјељења за књижевност Андрићевог института Александра Врањеш.

Она је најавила да Андрићев институт припрема нову конференцију, која ће бити одржана 4. и 5. децембра, о теми „Жељезница, књижевност и филм“, с обзиром на то да је жељезница веома заступљен мотив у књижевности и филму, а до сада није било ниједне конференције посвећене тој теми.

Уз ту конференцију, биће припремљена и одговарајућа изложба фотографија и слика о жељезници.

Врањеш је рекла да је Андрићев институт изузетно важна институција, чија се дјелатност остварује у оквиру неколико одјељења, прије свега Одјељења за књижевност, а затим за историју, за политику и медије, за филм и за оријенталистику, што показује да је врло разграната дјелатност овог института.

„Дјелатност се односи и на научно-истраживачку, културну и просветитељску мисију“, напоменула је она.

Андрићев институт је, како је навела, у оквиру Одјељења за књижевност током претходне године остварио значајне резултате, прије свега у организацији конференција, након којих је објавио и одговарајуће зборнике радова, а међу њима је и друга књига зборника радова „Српска књижевност и Први свјетски рат“, а у штампи је и зборник радова који се односи на Бранка Ћопића.

Према њеним ријечима, Андрићев институт је започео и едицију „Српски класици“, а прва књига у овој едицији је књига Вука Стефановића Караџића „Срби, сви и свуда, о књижевности и језику“, коју је приредио Душан Иванић.

Андрићев институт је, каже она, покренуо и едицију „Културе у сусрету“ и прва књига која се појављује је књига Албера Мемија „Портрет колонизатора и портрет колонизованог“ са предговором Жан-Пола Сартра, пошто су добијена ауторска права од париског издавача „Галимара“.

„Драго нам је што смо покренули и едицију фототипских издања и у оквиру тога прве двије књиге су књига Миодрага В. Петровића, ликовног умјетника и вајара, који се школовао у оквиру умјетничке школе `Бети` и Риста Вукановића који је био основач Удружења ликовних уметника Србије“, навела је Врањеш.

Она је навела да је на штанду Андрићевог института представљено и репринт издање „Забавника“ као додатка „Српских новина“, који излази на Крфу и који се због тога популарно назива и „Крфски забавник“.

Непосредно прије овог сајма, напоменула је, изашао је и нови часопис „Лик“, који ће излазити два пута годишње, „који је родољубив у најбољем смислу ријечи љубави према роду, човјеку и хуманости као највишој вриједности“.

Врањеш је подсјетила и на издања Одјељења за историју – „Историјске свеске“, које излазе мјесечно и које доносе историјска документа везана за Први свјетски рат и коментаре тих историјских докумената.

Ту је и књига руководиоца Одјељења за историју Мирослава Перишића, који је и руководилац Архива Србије, а која се одоси на Сарајевски атентат на основу архивских докумената сачуваних у Архиву Србије.

Срна

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.